samomojarazmisljanja

ponedjeljak, 10.03.2008.

ZA T

10.03.2008. u 12:20 • 1 Komentara • Print • # • ^

nedjelja, 24.02.2008.

ŽIVOT

Ne dolazim sebe, dapače, tek me sad more neke čudne misli, kako čovjek pukne, pukne ko cvrčak.
Žena, majka, susjeda, prijatelj, nečija ćer, do juče naizgled sve u redu, "normalno" funkcionira i odjednom zamračenje, ne zna za sebe, ne zna ni đe je, ni što je, ni ko je ko, ni koga s kim spojit, viče, plače, smije se, moli Boga..........
Đe smo u cijeloj toj priči mi prijatelji, njezni doma, je smo li mogli predvidvidjet, je smo li mogli što učinit...........
Ni sama nisam načisto, sad kad se dogodilo svi vidimo da je imala simptome, da su nas pitali dan ranije nikome sigurno ne bi palo na pamet da se ovo može dogodit.
Nakljukali su je injekcijama i brzo je došla sebi, ma vraga je došla sebi, nikad više ona žena, ima čudne pokrete, čudno jede, čudno gleda , jedino nije agresivna i koliko toliko se snalazi u vremenu i prostoru.
Zadnje dane je bila malo čudnog ponašanja za nju, ali svi smo ponekad čudni, svi zaboravljamo.
Dan prije sloma popila je s nama kavu, doduše na brzinu, u jednom momentu se digla, rekla nama da mi samo nastavimo i nestala u vidu lastinog repa.
Uveče je napravila neke ekcese na jednom mjestu, ali još uvijek ništa strašno.
Kad je došla doma počela se gubit tj, počela se ponašat nenormalno, govorit nesuvislo, do toga da je odradila seks s mužem jer je uvijek govorila da su njegove potrebe veće od njezinih i da ona to više ne može,ali je to smatrala dužnošću, ali u ovom slučaju to je bio okidač koji je pokrenuo lavinu.
Zaspala ne nekih pola sata a onda se izdogađalo svega i svačega i tako do jutra.
Ujutro me nazvala, došla do mene, samo jedan pogled na bose noge bio je dovoljan da shvatim situaciju.
I sve je bilo dobro dok nije postala agresivna, ugrizla me, izgrebala ruke, udarila u nogu, jedva sam je savladala, a ja sam za glavu viša i skoro duplo teža, da je u normalnim okolnostima puhnem odlećela bi, ali ovo je bilo nešto drugo.
Danas je treći dan, odmotavam filmove, tražim uzroke, želim joj pomoć, ali sad treba znat kako s njom razgovarat, kako joj pomoć.
Dobro, sad će ona bit barem 15-ak dana u bolnici, onda terapija, pitam se kako će sve podnijet, kako će krenit dalje.
Što više analiziram dolazim do zaključka da joj je život jedna velika laž, otvorile su se mnoge kockice koje je ona brižno sakrivala, koje su je i dovele do ovoga.
Njezini doma ništa ne shvaćaju koliko tovari i nije mi jasno što je tim ljudima.
Jako, jako sam razočarana, pogotovo njezinim mužem.
O njemu sam imala dobro mišljenje, nije sad neznam što ali mislila sam da se s njim može razgovarat, da nešto shvaća, da ima malo senzibilnosti u sebi, jako sam pogriješila.
Maloprije mi je čak reko da on sutra neće moć do bolnice jer radi, ne mogu vjerovat, ne jednom nego dva, tri puta bi sad trebo ić kod nje, ne bi je trebo ništa ispitivat nego joj dat podršku, ljubav, nježnost, o ebemte živote s neosjećajnim budalama.
Još jednom sam se razočarala u muške, osim kurcem ničim ne misle, pitam se zašto????
Ove dane ću preispitat malo i svoj život i maknut se od svega što mi ne odgovara, što mi se pomalo nameće, od svih tuđih nametanja koji meni ne odgovaraju, ne želim jednom puknut ko cvrčak zato što na vrijeme nijesam reagirala.

24.02.2008. u 12:47 • 3 Komentara • Print • # • ^

utorak, 12.02.2008.

LEPTIRIĆI I TELEĆI POGLED

Ovaj moj blog je posto ko želje i pozdravi, hahaha, ali imam potrebu nekome nešto napisat, kome, poznat će onaj kome je upućeno.
Večeras sam pročitala par stranica jedne naše drage blogerice i oduševila sam se, ali i zamislila, pa konačno donjela i neke odluke.(Fala što mi ih je poslala, već sam ih podjelila s nekim ljudima, vrijedi ih pročitat)
Prva odluka je da sam zdrava, zatim da ću sutra napokon raspremit kuću do kraja, a ne stalno nešto trljam, a stalno vise neki repovi i napokon najvažnija odluka, joj koliko mi je trebalo da dođem do nje.
Dakle...........nešto što bi se moglo nazvat poluveza, vrijeme je da se završi.
Zašto????
Jer to jednostavno nije ono što me ispunjava, što želim, za čim žudim, nešto fali...............što.........prvo mi fali one prave nježnosti, onih tepanja i one svijesti da sam mu sve ko i on meni.
Znam, znam, ej ženo, koliko ti imaš godina , što pizdiš........a jebiga, koliko imam da imam, želim da sam mu centar svijeta jer ja to zasluživam i neću se mirit s ničim manjim.
Fali mi da me neko zove mazo, srce, dušo, jubavi, živote, da mi kaže da me voli, ali da to u tom momentu stvarno misli pa ma koliko to duralo, ne tražim od nikoga da me ženi niti doma vodi, ali da bude sto posto moj, tražim, i ne pristajem na ništa manje.
Mislila sam da smo dobro počeli, onda razočaranje pa moje krpljenje nečega što se ne da zakrpit, jer leptirići su se neđe premjestili, odlepršali i ma koliko ja željela ne mogu ih pronać, da ja točno ne znam i nemam viziju što želim možda bi i mogla , ali kopajući ove dane po rokovnicima, sjećanjima i uspomenama zaključila sam da želim leptiriće, teleći pogled, glavu u oblacima po cijeli dan a ne samo po noći.
Po noći kad smo puteni i sneni mogo bi proć i neko ko nas ustvari ne ispunjava, ali ja želim stavit guzu u krilo toj osobi i po danu i želim da me isto tako teleći gleda, ma želim barem mislit da me teleći gleda, ako se zeznem fala Bogu, glavno je ono što je u mojoj glavi.
Nadam se da ćemo ostat prijatelji, a jebiga nijesam ja kriva što si poćero leptiriće, a dugo, dugo godina mi je trebalo da ih počnem opet hvatat i skupljat...................ma glavno da su se oni pojavili, pojavit će se i opet i to nadam se ubrzo.
A najvažnije, ne želim da mi zbog navike neko uplovi u život i da osjećam ikakvu obavezu zbog tega, jer teleći pogled nema nikakve veze s tim, a ja želim TELEĆI pogled i stotine šarenih leptirića..............ide proljeće,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

12.02.2008. u 01:15 • 6 Komentara • Print • # • ^

nedjelja, 10.02.2008.

Evo ti ih još,hahaha, ovo mi je uljepšalo dan.

Davati možeš bez ljubavi
ali ljubiti ne možeš bez davanja

Polako na prstima doći ću ti u snove
i umjesto jastuka stavit ću dlanove svoje
Laka ti noć željo moja

Noćas će spavati oni koji su voljeni
A biti budni oni koji vole
Zato mirno spavaj........
Laka ti noć

10.02.2008. u 10:53 • 1 Komentara • Print • # • ^

Tiho kao lopov
noćas ću doći
leći kraj tebe
i sklopiti oči
usnama usne
dodirivati tvoje
kraj tebe sanjati
milo moje
a kad svane dan
žalit ću
što je to bio san

Jedan savjet,čuvaj se
jedna želja, ne mjenjaj se,
jedna molba, ne zaboravi me,
jedna laž,ne volim te,
jedna istina,strašno mi nedostaješ

Oprosti!
priznat ću ti nešto:
neću te voljeti vječno.
ne ljuti se,
ni život nije vječan,
voljet ću te jedan
mali dio vječnosti
onaj mali dio
koliko traje moj život.

Ne prekidaj nit koja donosi kraj
zauvijek ćeš ugasiti mojim očima sjaj,
kad tvoja ruka prestane poruke mi pisat,
bacit ću mobitel ne treba mi više.

Sunčana jutarnja pusa živote moj,
život bi bio ništa bez tebe.

mazno moje, nedostaješ mi,
volim te

Ovo sam uspjela pronać, mislim da ti je dosta.
Ovo je za samo jednu osobu, ona zna, ako pronađem još napisat ću,hahaha,
koja romantika

10.02.2008. u 10:39 • 2 Komentara • Print • # • ^

petak, 08.02.2008.

Đe si večeras kad mi trebaš,
kad sam tako sama,
kad bi se svađala bez razloga.
Zašto ne istrpiš,
zašto me ne utješiš,
zašto ne kažeš tu sam.
Jer za to treba imat dušu
a ne samo muda.

08.02.2008. u 23:05 • 1 Komentara • Print • # • ^

srijeda, 06.02.2008.

ANONIMNOST

Ove dane razmišljam o zatvaranju svih blogova i otvaranju jednog đe bi pisala što i kako me volje i đe bi dobro pazila da ostanem anonimna.
Ima nešto u anonimnosti, ne razmišljaš što pišeš, ne razmišljaš ko te čita, baš te briga.
Sebe smatram otvorenom i tolerantnom osobom, ali ne mogu nekim ljudima u facu skresat sve što hoću, a ne mogu ni pisat otvoreno svoje stavove jer većina ljudi te poistovjeti sa tim stavovima.
Imala sam priliku u privatnom životu zauzet se za jednu ženu koju su neki nazivali lijepom našom riječi "kurva", popizdila sam na to, iako neka njezina djela i razmišljanja nijesam razumjela nije mi palo na pamet zato je osuđivat, nazivat kojekakvim imenima pa su mi oni"pristojni" rekli ako je branim tj.ako ne pljuvam po njom da sam ista ko ona.
E sad, nijesu meni ti problem, lako ja njih slistim ali ja ne želim te i take na svom blogu, ne želim dijelit svoju intimu s njima.
A ja ove dane imam potrebu puno toga rijet i rijet ću samo ne znam đe...........................ali ubrzo ću znat.

06.02.2008. u 19:47 • 1 Komentara • Print • # • ^

utorak, 05.02.2008.

NEKO DRAG

Sinoć sam na chatu srela čovjeka s kojim sam prije 4-5 godina dugo chatala, zbilja sam se obradovala kad sam shvatila da je to on. Sve što sam tad znala i naučila naučila sam od njega, doduše, danas mi je smiješno kako sam nasjedala na neke njegove gluposti ali i to sad gledam iz druge perspektive, danas ja po njegovim receptima lako otkrijem neke stvari.
Uz prvotni ushit i ono najosnovnije što se sad događa s našim životima, što nam rade djeca, kolika su, kakav nam je bračni status, osjetila sam da to više nije to, da nema one iskre u njemu, pitala sam ga đe je nestala ona duhovitost, onaj elan i polet.
Pitala sam sliku i ostala zatečena, ta slika nema veze s onom slikom od prije par godina, ostario je, a mlađi je godinu od mene.
U životu niko mi nije napiso ljepše poruke od njega, niko me nije tako nasmijavo, s nikim se nisam osjećala tako ispunjeno, niko me nije toliko na kraju izvozo, doduše sama sam padala na njegovim smicalicama, zato danas ja ne vjerujem nekim ljudima jer mi je poznat taj model ponašanja.
Ja sam njega otkrila po nicku koji koristi već godinama iako ja znam da ih ima još nekoliko, a on mene od prve po Gradu, hahaha, oba dvoje imamo mobitele jedan od drugog iako je toliko godina prošlo, oba dvoje se rado sjećamo jedno drugog, samo što je on meni reko da sam mu zanimljivija i duhovitija nego tad a ja njemu da je ostario i što se to s njim događa.
Nekad sam ja pitala kad ćemo se tipkat, danas sam rekla ako me treba neka me potraži.
Zbilja mi nije jasno što se dogodilo u samo par godina s tim čovjekom, kad mi je reko da nema avanture zadnjih godina, da mu je status isti ko prije sa ženom, da sad živi mirno i planira neka putovanja, kosa mi se digla na glavi, ej , je si normalan, pa još nemaš 50 godina, o čemu ti pričaš.
Bez obzira, drago mi je da sam ga srela ali mi je žao što je nesto njegov duh, a ko zna možda se i probudi pa se vrati,hahaha, ali ja ne volim podgrijana jela ma koliko dobra bila.

05.02.2008. u 14:56 • 2 Komentara • Print • # • ^

ponedjeljak, 04.02.2008.

ŽIVOTE MOJ

Ko o čemu cigo o svirali, tako i ja tupim jedno te isto.
Po danu nekako ide, stalno sam u pokretu pa me ne muče toliko misli,
ali noć, e noć je već nešto drugo.
Što ja ustvari hoću, nemam pojma, ustvari imam ali to nije ono što sad radim.
Radim nešto u što ne vjerujem, nešto što bi svakome rekla odmakni se,
ali ja ne mogu, ja se ne odmičem, dapače, sve se više zaplićem.
I nije problem ni u zaplitanju da ja nijesam svijesna svega,
a svijesna sam da nije problem On,
dapače, problem sam opet ja i moja očekivanja.
Svijesna sam da On nije i ne može bit ono što ja želim, što imam u glavi,
da mi ne može pružit ono nešto, a to nešto žarko želim, ali vjerujem da mi može pružit dobar seks.
Da sam prije samo mjesec dana mogla zamislit što će mi se događat bila bi ostavila lava da spava,
ali ne, ja sam pametna, meni se to ne može dogodit,
ja ne mogu žudit za seksom, ja sam već sve prošla, ma prošla sam vraga crnoga.
S jedne strane On, s druge neko ko ima tako puno nježnosti, lijepih riječi,
možda nije ni stvaran, ali me raznježi, neko ko je puno bliži onom za čim žudim ali je li uopće stvaran,
postoji li on ili je bio tek bljesak na nebeskom putu.
Nešto što me raznježilo, nema veze znači li išta,
ali kad mi kaže živote moj, srećo, dušo, ljubavi, mazo, maleno moje, oko moje,
e na to padam, rastopim se, zamišljam stvari ma ostvarivam ih u svojoj glavi.............ali,ali...........
S druge strane opet On, razočaro me u nekim stvarima,
ma ustvari razočarala sam ja sama sebe sa svojim očekivanjima,
moja želja da mu vjerujem, a ne vjerujem mu,
moja potreba da mu sve rečem, mrcvarim li ja njega ili sebe svojom iskrenošću,
moja potreba za nježnostima za koje znam da On nije sposoban,
i što sad................
Prihvatit , možda dobar seks, pa i to je nešto ili ipak, bar na kratko, vinut se do zvijezda,
a ja silno želim zvijezde............jebem te robijo, što je meni????
Ponekad čak u razgovoru zaboravim tj. isključim glavu i bude mi dobro,
ne ono da popizdim ali sasvim ugodno,
a ja želim bar na čas izgubit glavu,
želim bar na tren bit nečiji život
A iskreno i strpljenje mi je pri kraju, dakle seks ili onaj fini osjećaj pripadanja uz seks,
ja bi pripadanje uz seks, ALI,ALI, jebem ovo ALI u svom životu

04.02.2008. u 21:44 • 1 Komentara • Print • # • ^

subota, 26.01.2008.

MOJA INTUICIJA

Umišljam li ja , vara li me intuicija, mislim da ne.
Čim sam čovjeka viđela nešto je bilo čudno, osjetila sam kako me gleda, kako govori, ma osjetiš to.
Ajde prvi put sam morala samo otkopčat gaće, gornji dio robe mogo je ostat. Sve je bilo dobro dok sam ležala i on me masiro, ali kad mi je reko da sjednem i kad me naslonio na sebe, e tu sam već osjetila da ima nešto što ne bi trebalo.
Znam da mi mora vrat sredit, ma ne bome facu, a pogotovo usta, ajde odradila sam to s mišlju da umišjam, ali juče nijesam umišljala.
Juče već kod masaže, jednostavno sam šutala, a ja nijesam tip od šutnje, masaža nije baš ugodna, nije ono da se opustiš i letiš preko 7 mora i 7 gora, dapače, ali u momentima kad bi osjetio da se napinjem, samo što ne vrisnem, pofermo bi i promjenio mali taktiku, dosta bi me lagano i nježno masiro, što mi je bilo čudno s obzirom da mi je žena prije mene rekla da bar kad osjeti da boli hoće malo pofermat, ali on namješta što treba namjestit, radi i vele se ne obazire.
E kad smo finili masažu trebalo je sjest, ovaj put gore nemam ništa, jer masiro mi je cijela leđa, vrat i naravno guzice.
Nisam se baš ugodno osjećala iako ja nisam sramežljiv tip, ali najrađe bi se bila pokrila.
Sjela sam na stol, on je iza mene, naravno moram se naslonit totalno na njega i opustit, možeš mislit, nešto prčka, nekakve točke na vrata, pritišće, okreće mi glavu na jednu, na drugu bandu, i svako malo me namaže toplim uljem izmasira i osuši toplim šugamanom.
I išlo je to jedno doba, već sam mislila kako sam sve ono umislila, ali ali..........
Pred kraj jednosavno osjećam da me mazi a ne masira i kad mi je reko da stavim ruku na njegovo rame, dobro to sam i do tad radila, i da lagano okrećem glavu u desnu bandu usta su mi došla do njegovih, ma ne do, nego me krenio, da sam otvorila usta bio bi mi uvalio jezik, osjetila sam kako je glavu prislonio uz mene, osjetila sam, ali to sam i prije pa sam mislila da umišljam kako mi miriše kosu, dok mi je prije tretmana davo lastiku da vežem kosu u rep stao je iza mene i osjetila sam kako me pomiriso, ma i prekjuče sam to osjetila ali sam isto mislila da umišljam.
Zašto ovo pišem, jer bez obzira na prvotnu nelagodu, zbunjenost moram priznat da me uzbuđiva, ne vjerujem da bi dalje od toga pošo, a i nisam dijete znam se obranit.
Ja sam šutala, on me pomalo ispitivo, kad sam rekla da su mi sva djeca muška i da nemam vele pomoći reko je da bi mi trebali pomoć, pito me koliki su i kad sam rekla da je najmlađi 19 reko mi je da je njegov najmlađi 30 i da koliko mislim da on ima godina, ajde udjelila sam mu kompliment jer fakat dobro izgleda i naravno kad mi je tio pomoć se obuć, zapet korpić odbila sam, nabrzinu se obukla i klizla vanka.
Mislim da moja intuicija ipak radi bezprijekorno koliko god ja suzbijala neke predosjećaje.